PAČVORK

BEČKE KRPICE, 6.

CRNO-BELI SVET
IMAMO LI PETLJE? ILI SE VEZUJEMO U ČVOR? ILI JE TO ISTO?

Svi, dakle, nešto vezemo. Slažemo klot i frket. Ali postoji razlika. Nekima je rad identičan s obe strane, nekima je spolja gladac, iznutra… a nekima je s mene pa na uštap – sve. Neko samo vezuje čvorove: one mornarske, životne. Pričvršćuje, labavi, pušta da se razveze sve i ode najčešće do ruba, dođavola.

Moje pletivo je s mirisom punča. Bečkog. Svaki put kada uzmem da ga nastavim, taj miris mi se uvuče u prste.

I, iskreno, šta je punč? Liči na kuvano vino, a nije. Ima alkohola, ali svaki put uzmem drugačije boje, pa ne znam šta je sve tu. Danas sam ga pila s malinom.
Kažu reč potiče iz Hindi-jezika ( पांच pāñč „pet“). Ima pet sastojaka: arak, šećer, limun i čaj ili voda sa začinima. Tradicionalno. Naravno, otkrili su ga engleski moreplovci istočnoindjske flote. Da li smo sumnjali? U 17. veku dospeva do Engleske, potom do Nemačke, pa Austrije. Nalazi se i u Svetskom leksikonu nauke i umetnosti koji je 1732. godine počeo da piše Nemac Johan Hajnrih Cedler. Izdavaće ga naredne 22 godine u 64 sveske. Kakva postojanost, koju svima želim. Voleo ga je i Mocartov otac: „Punč je piće od vode, ruma, šećera i limuna. Pije se topao ili hladan, po želji…. Punč i lula duvana predstavljaju engleski element“. Ta lula duvana mi je ovde najveći problem. Dakle, pije se Puntsch. Uz duvan.

A ja pošto sam, kako kažu, ovih dana – isposnički uneta u pisanje, možda bih ostala na mirisu pomenutog pića da ne dođe Danica. Pristigla je srećna, presrećna. Da me podseti da postoji i ukus, i malo opuštanja, bez obzira na uzavrelost misli. Moje pisanje se izmesti u imaginarni prostor bečkih kućica, ukrasa, svetiljki, jelki. A prenese se i na misli o ljubavi, životu, vezivanju čvorova, petlji. Umišljenih. I stvarnih. I željenih – a takvih je najviše. I dođosmo do toga da je najveća petlja – želeti. Želimo da vidimo da li je vreme potvrdilo naš izbor, da se vratimo na mesto koje podseća na minule godine, da prekinemo šta ne valja, da vidimo što je zamagljeno. Da sklopimo oči i uzletimo, jer nam se baš sada to može. I da stanemo u red ispred Rathausa, da čekamo i da se slikamo s najšljokičavijim anđeoskim krilima koje smo ikada videli. Dobile smo pojačanje u Anji i Tijani. Nas četiri bile smo mrvica ljudi koji su se tiskali. Nije svaki dan prilika da dobiješ krila! A onda je iz reda izronila najcrnja crnkinja, u beloj jakni, s krilima anđela i poljupcem koji je slala onome ko je slikao. Zaustavila sam dah. Od lepote. To je petlja – taj prelepi osmeh i poljubac. Meni. Nama. Svima. Najlepša slika koju sam videla. Crno-beli svet.

Jedne noći je zabelelo. Praznične svetiljke su pahuljice činile providnim. Muzejski kvart gotički obavijen prijatnim mrakom i oslikanim pasažima. Bilo je kasno, sneg neugažen, krt. Jedna devojka, ushićeno je legla i zamolila me da je slikam. Da sačuva sebe snežnu, anđeosku, s krilima koja je mašući rukama napravila. Bila je u tamnoj jakni. S velikim osmehom. Crno-beli svet.

Pa izložba Jill Scott, digitalne umetnice iz Australije, profesorke iz Ciriha, koja se bavila zvukovima ljudskog tela, zvukovima koje dolaze iz prašume, od ugroženih životinja i vrsta. Radila je u koloniji s decom iz Afrike. Osvešćena. Drugačija. Bila mi je jedna od omiljenih u mesecu novembru. Energična, s velikim osmehom, puna srca predstavlja šta je radila. A biografija ne može da joj stane ni u roman. U invalidskim kolicima, jer je povredila nogu. Ništa to nije, biće bolje, kaže, i zahvaljuje svima na poseti. Sve vreme sam razmišljala. Koliko velikih i malih ljudi. Crno-beli svet.

Ovaj Beč donosi smiraj. Veliki beli sto na kome je kompjuter, pogled kroz prozor na Mariahilfer, zvuke uličnih svirača, posete nekih dragih ljudi, razgovore o umetnosti pisanja, slikanja, predstavljanja. O skrivenim i javnim ljubavima. Knjigama na tri jezika koje se paralelno čitaju.

Beč je i usamljenost. Iz koje se rađa mir. I crna sofa, pored belog stola. Crno-beli svet.

Osećam se providnom poput pahulja koje sam hvatala u mraku. Utopljena u ruci iz koje nestajem.
Ko ima petlju?
Ko se vezuje u čvor?
Ili je to isto?

About the author: Aleksandra

Profesorka srpskog jezika i književnosti. Književnica.

Leave a Reply

Your email address will not be published.